Mreža protiv sunca za baštu: 40% ili 60% i koja širina

Šta je mreža protiv sunca za baštu i kako funkcioniše

Mreža protiv sunca (poznata i kao mreža za senčenje ili zaštitna mreža od sunca) je gusto pletena mreža od UV-stabilizovanog materijala koja presreće jedan deo sunčevog zračenja pre nego što ono stigne do biljaka, ljudi ili površine ispod. Umesto da, kao puna folija, potpuno zatvori prostor, mreža radi kao filter: propušta vazduh, kišu i deo svetlosti, a zaustavlja višak zračenja i toplote. Rezultat je ujednačenija, „mekša“ svetlost i osetno niža temperatura u zoni ispod mreže.

Ključni pojam kod svake mreže je gustina senčenja — procenat sunca koji mreža zadrži. Mreža protiv sunca 40% zaustavlja otprilike 40% zračenja i propušta ostatak, dok 60% zaustavlja veći deo i baca dublju senku. Upravo taj procenat, a ne boja ili izgled, presudno određuje za šta je koja mreža namenjena.

Pored vidljive svetlosti, jako letnje sunce nosi i ultraljubičastog (UV) zračenja, koje ubrzava starenje materijala i može da ošteti osetljivo lišće. Zato su kvalitetne mreže protiv sunca UV-stabilizovane. Dodaci u materijalu usporavaju razgradnju na suncu. Zato mreža ostaje elastična i čvrsta više sezona, umesto da posle jednog leta postane krta i pocepa se.

Zašto biljkama, ljudima i životinjama leti treba senka

Kada temperatura i osunčanost pređu određenu granicu, biljke prestaju da rastu i prelaze u „režim preživljavanja“. Na previsokoj temperaturi fotosinteza postaje neefikasna, listovi se pregreju, a biljka pojačano gubi vodu putem transpiracije kroz listove. Da bi se zaštitila, zatvara disajne otvore (stome), rast staje, cvetovi i mladi plodovi opadaju. Na lišću i plodovima izloženim direktnom suncu javljaju se svetle, spržene mrlje — takozvane sunčeve „opekotine“.

Mreža protiv sunca prekida taj začarani krug. Spuštanjem osunčanosti i temperature u zoni korena i lista, biljka lakše zadržava vodu, nastavlja da raste i rađa čak i tokom najtoplijih nedelja. Zemlja ispod mreže sporije se suši, pa je potrebno ređe zalivanje — a to znači i uštedu vode i vremena.

Isti princip važi i za ljude i životinje. Senka ispod mreže je za nekoliko stepeni hladnija od okoline, terasa ili dvorište postaju upotrebljivi i u podne, a stoka i kućni ljubimci dobijaju sklonište od pregrevanja. Mreža protiv sunca za baštu tako istovremeno štiti useve, čini boravak napolju prijatnim i čuva objekte (fasade, plastenike, vozila) od stalnog udara sunca.

Gustina senčenja: šta znači 40%, a šta 60%

Gustina je najvažniji podatak pri izboru — ona određuje koliko sunca ostaje biljci ili čoveku ispod mreže. U ponudi su dve proverene vrednosti, 40% i 60%, jer pokrivaju najveći broj situacija u bašti, na terasi i u dvorištu. Previše retka mreža ne bi dala dovoljno hlada, a previše gusta bi osiromašila svetlost biljkama kojima je ona potrebna za rast.

Mreža protiv sunca 40% — blaža senka za rast

Mreža 40% zaustavlja oko 40% zračenja, a propušta ostatak. To je „radna“ mreža za baštu: spušta temperaturu i sklanja višak sunca, ali ostavlja dovoljno svetla da povrće, rasad i mlade biljke normalno rastu i sazrevaju. Bira se za površine koje su izložene suncu, ali gde presna senka ne sme da uspori razvoj. Zbog blaže senke pogodna je i za plastenike i staklenike u kojima svetlo ne sme previše da opadne.

Dostupna je u širinama: 2 m, 4 m, 6 m i 8 m, pa lako pokriva od leje do celog plastenika.

Mreža protiv sunca 60% — dublja hladovina

Mreža 60% je gušća i zaustavlja veći deo sunca, pa daje izraženiju, dublju senku. To je izbor kada je cilj hlad, a ne rast. Bira se za terase i pergole na kojima se boravi u podne. Tu su i cveće i sadnice osetljive na jako sunce. Dobro dođe i za sklonište za životinje i zone koje su ceo dan na direktnom udaru sunca. Ispod 60% mreže temperatura je osetno niža, a boravak prijatniji.

Dostupna je u širinama: 2 m, 4 m, 6 m i 8 m.

Zapamtite: gustinu birate prema cilju — 40% kada želite da biljka i dalje raste uz zaštitu, 60% kada je prioritet hlad i zaštita od pregrevanja.

40% ili 60% — vodič po kulturama i nameni

Da bi izbor bio potpuno jasan, evo kako se gustina bira u praksi, po tipičnim situacijama u bašti i dvorištu:

Ako niste sigurni, vodite se pravilom: što je biljci potreban rast — bliže ste 40%; što je cilj hlad i zaštita — bliže ste 60%. Za mešovite bašte mnogi kombinuju obe gustine: 40% nad lejom povrća i 60% nad mestom za odmor.

Dimenzije mreže protiv sunca: 2, 4, 6 i 8 m

Obe gustine dolaze u četiri širine, pa lako pokrivate od uske leje do celog plastenika ili velike terase. Širina se bira prema rasponu koji prekrivate — razmaku između stubova, širini lukova plastenika ili dužini pergole. Dužina (metraža) se bira prema tome koliko dugačku površinu senčite; više komada se spaja u veću celinu.

Praktičan savet za merenje: izmerite raspon koji prekrivate i dodajte 20–30 cm sa svake strane za pričvršćivanje i blago ulegnuće mreže. Ako je površina šira od 8 m, dve trake mreže spojite spojnicom i dobijete jednu veću, bez šava koji propušta.

Mreža protiv sunca za baštu — gde se sve koristi

Iako je najpoznatija kao zaštita povrća, mreža protiv sunca ima znatno širu primenu u domaćinstvu, poljoprivredi i ugostiteljstvu:

U svim ovim slučajevima princip je isti: mreža presreće deo sunca, snižava temperaturu i štiti ono što je ispod. Pritom propušta vazduh i kišu, pa nema zagušljivosti ni kondenzacije koja se javlja pod punom ceradom. Za useve i rasad najčešće se bira 40%, a za hlad ljudima i životinjama 60%.

Kako se montira mreža protiv sunca za baštu

Montaža je jednostavna i ne traži alat osim osnovnog. Cilj je da mreža bude zategnuta, ali ne prenapeta, i da je pričvršćena u dovoljno tačaka da je vetar ne podigne. U nastavku su tri najčešća načina postavljanja.

Preko plastenika i lukova

Mreža se prebaci preko konstrukcije plastenika i zategne duž ivica. Pričvršćuje se za lukove ili donju šipku kopčama za mreže ili vezicama u razmacima od 30–50 cm. Kod duplih tunela ostavite mali razmak između folije i mreže da vazduh struji — tako hlađenje bude još bolje.

Pergola i terasa

Za pergolu se mreža razapne između greda i zategne sajlom ili žicom provučenom kroz ivicu. Na krajevima se učvrsti kukama ili karabinerima da se lako skida na kraju sezone. Blago ulegnuće (par centimetara) je poželjno — sprečava da vetar „udara“ u zategnutu mrežu.

Samostojeća konstrukcija

Nad lejom ili ispustom mreža se razapne preko stubova (drvenih, metalnih ili betonskih) povezanih žicom ili sajlom po vrhu. Uglove dodatno osigurajte, jer tu je najveće opterećenje na vetru. Za veće površine spojite dve trake mreže spojnicom u jednu celinu.

Savet za pričvršćivanje: koristite namenske kopče za mreže i spojnice — drže čvrsto, ne cepaju materijal i omogućavaju da mrežu lako skinete i sklonite do sledeće sezone.

Mreža protiv sunca za baštu — održavanje i vek trajanja

Kvalitetna, UV-stabilizovana mreža protiv sunca praktično ne zahteva održavanje tokom sezone. Dovoljno je povremeno je isprati mlazom vode da se ukloni prašina i polen, jer čista mreža bolje propušta vazduh i lepše izgleda. Na kraju leta mreža se skine, osuši i smota — čuvanje na suvom, dalje od direktnog sunca i izvora toplote, dodatno joj produžava vek.

Koliko dugo traje? Uz pravilnu montažu (bez prenaprezanja) i UV stabilizaciju, mreža izdrži više sezona. Najčešći uzrok kvara nije sunce, već mehaničko oštećenje — prejako zategnuta mreža koja se „bori“ sa vetrom ili oštra ivica konstrukcije koja je s vremenom pregrize. Zato su pravilno zatezanje i dovoljan broj tačaka pričvršćivanja najvažniji za dugovečnost.

Česte greške pri izboru i montaži

Mreža protiv sunca ili cerada, trska i senilo — šta izabrati

Za senčenje se koriste i druga rešenja, ali svako ima svoje mesto. Puna cerada daje najjaču senku, ali zaustavlja i vazduh i kišu — ispod nje se skuplja vrelina i vlaga, pa nije za biljke. Trščane rogozine i senila izgledaju dekorativno, ali su teža, upijaju vodu i brže propadaju na otvorenom. Mreža protiv sunca je najuniverzalnija: lagana je, propušta vazduh i kišu, bira se po gustini i lako se montira i skida. Zato je prvi izbor i za baštu i za terasu kada želite kontrolisan hlad bez zagušljivosti.

Sezonski kalendar: kada postaviti i skinuti mrežu protiv sunca

Mreža se najčešće postavlja s prvim jačim toplotnim talasom, obično od kraja maja do početka juna, kada sunce postane dovoljno jako da biljke „stanu“. Ostaje tokom najtoplijeg dela sezone — juna, jula i avgusta — a skida se početkom jeseni kada osunčanost oslabi i biljkama ponovo treba puno svetla. Za terase i mesta za odmor mreža može ostati sve dok traje sezona boravka napolju. Praktično je imati mrežu spremnu unapred, jer se najveće štete na usevima dešavaju upravo tokom prvih nekoliko dana neočekivane žege.

Kako izračunati koliko vam mreže protiv sunca treba

Da ne biste kupili premalo ili previše, količinu računate u dva koraka — prvo birate širinu prema rasponu, pa dužinu prema tome koliko je površina dugačka. Evo tri tipična primera:

Primer 1 — leja povrća 1,5 × 5 m. Raspon je 1,5 m, pa je dovoljna mreža širine 2 m (uz malu rezervu za pričvršćivanje), gustine 40% jer se štiti povrće. Dužina: oko 5 m plus 30–40 cm rezerve.

Primer 2 — plastenik širine 3 m. Preko luka ide preko 3 m materijala, pa se bira širina 4 m gustine 40%, da svetlo unutra ne opadne previše. Dužina prema dužini plastenika.

Primer 3 — terasa 4 × 5 m za odmor. Ovde je cilj hlad, pa se bira 60% u širini 4 m (ili 6 m ako pergola ima veći raspon). Dužina prema dužini pergole; dve trake se spajaju spojnicom ako treba šire.

Ako je raspon veći od 8 m, ne tražite „širu“ mrežu — spojite dve trake spojnicom u jednu celinu. Tako pokrivate proizvoljno velike površine bez šava koji propušta sunce.

Najbolje kombinacije za mešovitu baštu

U praksi retko postoji samo jedna potreba. Mnogi u istom dvorištu koriste obe gustine: 40% nad lejama povrća i rasadom, gde biljkama treba svetlo za rast, i 60% nad mestom za odmor, cvećem u saksijama i ispustom za životinje, gde je prioritet hlad. Ovakva kombinacija daje najbolji rezultat — svaka zona dobija tačno onoliko sunca koliko joj treba. Pošto obe gustine dolaze u istim širinama (2, 4, 6 i 8 m), lako ih uklopite u isti sistem nosača i iste kopče.

Saveti stručnjaka za dugotrajnu zaštitu

Nekoliko sitnica pravi razliku između mreže koja izdrži jednu i one koja izdrži više sezona. Uvek ostavite blago ulegnuće umesto da mrežu zategnete kao žicu — zategnuta mreža nema kuda da „popusti“ pred naletom vetra i prva puca. Pričvršćujte je u dovoljno tačaka, jer sila vetra se tada raspodeli, a ne koncentriše na dva ugla. Na mestima gde mreža naleže na oštru ivicu konstrukcije podmetnite komad gume ili trake da se ne pregrize. I na kraju sezone je skinite, osušite i sklonite — zimsko stajanje na konstrukciji bez potrebe samo skraćuje vek. Uz ovih par navika, mreža protiv sunca za baštu služiće vam pouzdano iz godine u godinu.

Često postavljana pitanja o mreži protiv sunca

Gustina, širina i trajanje

Postavljanje i kombinovanje mreže protiv sunca za baštu

Zaključak: prava mreža protiv sunca za vašu baštu

Mreža protiv sunca je malo ulaganje sa velikim efektom. Čuva useve od žege, produžava sezonu berbe, snižava račun za vodu i pravi prijatan hlad za ljude i životinje. Ceo izbor svodi se na dve odluke: gustina (40% za rast i povrće, 60% za hlad i terasu) i širina (2, 4, 6 ili 8 m, prema rasponu). Kada to znate, ostalo je jednostavno.

Pogledajte celu ponudu — sve mreže protiv sunca 40% i 60% u širinama 2–8 m dostupne su na stanju u Unijaplastu. Šaljemo ih AKS kurirskom službom širom Srbije, uz mogućnost ličnog preuzimanja u Novom Sadu. Ako niste sigurni koja gustina i dimenzija odgovaraju vašoj bašti ili terasi, pišite nam ili nas pozovite — rado pomažemo da izaberete pravo rešenje iz prve.

Nauka iza senčenja: kako mreža protiv sunca snižava temperaturu

Da bismo razumeli zašto mreža protiv sunca radi, korisno je pogledati šta se dešava sa energijom sunca kada padne na neku površinu. Deo te energije se odbije, deo se apsorbuje i pretvori u toplotu, a deo prođe dalje. Kada iznad biljke ili terase postavite mrežu, ona presreće jedan deo zračenja pre nego što ono stigne do tla. Time se smanjuje količina energije koja se dole pretvara u toplotu, pa je i temperatura vazduha i površine ispod mreže niža. Što je mreža gušća, to više energije zaustavi — zato 60% daje osetno hladniju zonu od 40%.

Važno je i to što mreža ne zatvara prostor. Topao vazduh slobodno izlazi kroz otvore, a svež ulazi, pa nema efekta „staklenika“ u kome se vrelina zarobi. Upravo ta kombinacija — manje ulaznog zračenja, a slobodno strujanje vazduha — čini mrežu efikasnijom i prijatnijom od pune cerade, ispod koje se vazduh zagreje i „stoji“. Kod biljaka to znači da listovi ostaju na podnošljivoj temperaturi i nastavljaju normalno da rade, umesto da se zatvore i „zaspu“ u najtoplijem delu dana.

Mikroklima ispod mreže i ušteda vode

Postavljanjem mreže menjate čitavu mikroklimu male bašte. Niža temperatura i blaža svetlost usporavaju isparavanje vode iz zemlje i sa listova. U praksi to znači da zemlja ispod mreže ostaje vlažna duže nego na otvorenom, pa se zaliva ređe i sa manje vode. Za baštovana to je dvostruka korist: manji trošak i manje posla, a biljke pritom trpe manji stres jer nema naglih skokova između mokrog i sasušenog zemljišta.

Manje stresa od suše i pregrevanja direktno se odražava na prinos. Biljke koje ne moraju da troše energiju na hlađenje i borbu sa žegom tu energiju usmeravaju u rast i plod. Zato mnogi baštovani primete da pod mrežom protiv sunca paradajz i paprika duže rađaju, salata i zelenje ne „beže u cvet“ tako brzo, a rasad se prima sigurnije. Sve to bez ijedne kapi hemije — samo pravilnim upravljanjem svetlom i toplotom.

Mreža protiv sunca i zalivanje — kako se dopunjuju

Mreža i sistem za zalivanje najbolje rade zajedno. Pošto mreža smanjuje isparavanje, voda iz kap po kap sistema ili prskalica ostaje duže dostupna korenu, pa je efikasnost zalivanja veća. Uz to, zalivanje ispod mreže manje „beži“ u vazduh i ravnomernije natapa zemlju. Ako već imate sistem za navodnjavanje, dodavanjem mreže protiv sunca dobijate stabilniju vlažnost i niže temperature — kombinaciju koja biljkama najviše prija tokom vrhunca leta. U najtoplijim danima to je često razlika između bašte koja „stoji“ i one koja nastavlja da raste i rađa.

Mreža protiv sunca po kulturama — praktičan pregled

Različite biljke različito podnose jako sunce, pa evo kako se mreža protiv sunca najčešće koristi kod najzastupljenijih kultura u našim baštama:

Paradajz i paprika. Vole sunce, ali na temperaturama iznad tridesetak stepeni zastaju sa vezivanjem ploda, a plodovi izloženi direktnom suncu dobijaju svetle, spržene mrlje. Mreža 40% zadržava dovoljno svetla za sazrevanje, a spušta temperaturu tek toliko da biljka nastavi da veže i rađa i u vrhuncu leta.

Salata, spanać i lisnato zelenje. Na žezi brzo „beže u cvet“ (procvetaju) i postaju gorki. Blaga senka mreže usporava taj proces i produžava period berbe mladih, mekih listova. I ovde je 40% obično dovoljno, a na najizloženijim mestima može i gušća mreža jer zelenju ne treba puno svetla kao plodovitom povrću.

Jagode i jagodičasto voće. Plitkog su korena i osetljive na pregrevanje zemlje. Mreža istovremeno štiti plod od sunca i pomaže da zemlja zadrži vlagu, pa su plodovi krupniji i ujednačeniji.

Rasad i presađene biljke. Prvih dana nakon presađivanja koren još nije uhvatio, a list lako sagoreva. Mreža protiv sunca u tom periodu drastično smanjuje gubitke i ubrzava primanje. Čim biljke ojačaju, mreža se po potrebi skida ili zamenjuje ređom.

Cveće i ukrasne biljke. Mnoge vrste (hortenzije, fuksije, paprati, mlade sadnice četinara) vole svetlo mesto, ali ne i direktno podnevno sunce. Za njih se češće bira 60%, naročito za saksije na terasi i balkonu koje se brzo pregreju.

Profesionalna primena mreže protiv sunca

Isti principi koje koristi baštovan primenjuju se i u profesionalnoj proizvodnji, samo na većoj površini. U rasadnicima mreža štiti mlade sadnice i produžava sezonu prodaje. Kod voćnjaka i vinograda senčenje smanjuje sunčane ožegotine na plodovima i lišću i pomaže da boja i kvalitet ploda budu ujednačeniji. U plastenicima i staklenicima mreža rešava čest letnji problem pregrevanja, kada temperatura unutra ode previsoko i pored provetravanja.

Za ugostiteljstvo i domaćinstvo mreža protiv sunca pravi upotrebljiv, hladan prostor od terasa i bašta koje bi inače u podne bile prevruće. Za sve ove namene ključna su ista dva izbora — gustina prema cilju (rast ili hlad) i širina prema rasponu. Upravo zato su 40% i 60% u širinama od 2 do 8 m najuniverzalniji izbor za najveći broj situacija.

Zašto se mreža protiv sunca za baštu uvek isplati

Kada se sve sabere, mreža protiv sunca je jedno od najisplativijih ulaganja u baštu. Košta malo, montira se za pola sata, a vraća se kroz sačuvan rod, niže račune za vodu, manje uvenulog rasada i prijatniji boravak napolju tokom celog leta. Za razliku od skupljih rešenja, ne zahteva održavanje ni struju, a uz UV zaštitu traje sezonama. Bilo da štitite lulu povrća, plastenik, terasu ili sklonište za životinje, prava mreža — u gustini 40% ili 60% i odgovarajućoj širini — reši problem jednom i pouzdano.

Kako prepoznati kvalitetnu mrežu protiv sunca

Sve mreže na prvi pogled liče, ali razlika u kvalitetu se vidi kroz nekoliko sezona. Prvo i najvažnije je UV stabilizacija — bez nje mreža posle jednog leta postane krta i počne da se raspada na dodir. Drugo je ujednačenost pletiva: kvalitetna mreža ima pravilne, ravnomerne otvore, pa je i senčenje po celoj površini ujednačeno, tačno onoliko koliko gustina obećava. Treće su ivice — ojačana ili obrađena ivica se ne para i duže drži na mestima pričvršćivanja, gde je opterećenje najveće.

Kod izbora se ne vodite samo cenom, već i tim detaljima, jer jeftina mreža bez UV zaštite obično se plati dvaput — kada je posle jedne sezone menjate. Dobra mreža protiv sunca, pravilno postavljena, radi tiho i pouzdano iz godine u godinu i brzo se isplati kroz sačuvane useve i prijatan hlad.

Zašto je senčenje sve važnije

Leta postaju sve toplija i suvlja, sa dužim toplotnim talasima i sve češćim danima kada temperatura pređe granicu koju mnoge biljke teško podnose. U takvim uslovima senčenje prestaje da bude luksuz i postaje deo standardne opreme bašte, isto kao sistem za zalivanje. Mreža protiv sunca je najjednostavniji alat za to — omogućava da i tokom vrhunca žege bašta ostane produktivna, a dvorište upotrebljivo. Ulaganje u senčenje danas znači sigurniji rod i manje briga tokom najtoplijih nedelja u godini.

Zaštita životinja i objekata mrežom protiv sunca

Osim bilja, mreža protiv sunca štiti i životinje i objekte. Za ispuste, boksove, kokošinjce i uzgajališta senka je pitanje dobrobiti — životinje pod direktnim suncem brzo dolaze u toplotni stres, slabije jedu i daju manje. Zategnuta mreža iznad ispusta obara temperaturu i daje im mesto da se sklone, a pošto propušta vazduh, ispod nje nema zagušljivosti. Za ovakve namene obično se bira gušća mreža od 60%, jer je cilj što dublji hlad.

Mrežom se štite i vozila, fasade i oprema koji na jakom suncu trpe — boja bledi, plastika postaje krta, a unutrašnjost automobila se pregreje. Razapeta mreža iznad parking mesta ili uz osunčan zid znatno smanjuje udar sunca i produžava vek onoga što štiti. I ovde važi isto pravilo izbora: gustinu birate prema tome koliko jak hlad želite, a širinu prema rasponu koji prekrivate. Uz obe gustine (40% i 60%) i četiri širine (2, 4, 6 i 8 m), lako sastavite rešenje za baštu, terasu, ispust ili dvorište — sve iz istog, proverenog programa.

Mreža protiv sunca nije isto što i mreža protiv grada ili insekata

U bašti se koristi više vrsta mreža i lako ih je pomešati, pa je dobro znati razliku. Mreža protiv sunca je pre svega alat za senčenje — bira se po procentu senčenja (kod nas 40% i 60%) i služi da spusti temperaturu i količinu svetla. Za razliku od nje, mreža protiv grada ima drugačiju, čvršću strukturu i zadatak da mehanički zaustavi zrna leda; ona senči vrlo malo. Mreža protiv insekata ima sitne otvore da spreči prolaz štetočina, ali takođe nije namenjena senčenju. Zato, kada je cilj hlad i zaštita od pregrevanja, tražite baš mrežu protiv sunca sa jasno navedenom gustinom senčenja — jer upravo taj podatak određuje efekat.

Ova razlika je važna i pri kupovini: mreža protiv sunca se bira po gustini i širini, dok se ostale mreže biraju po drugim svojstvima. Ako vam treba senka, gustina 40% ili 60% je ono na šta gledate, a ne samo izgled ili boja mreže.

Sitan pribor koji čini razliku

Da bi mreža dobro i dugo stajala, uz nju idu i sitni, ali važni delovi. Kopče za mreže drže mrežu na konstrukciji čvrsto i bez cepanja, pa je lako i postaviti i skinuti na kraju sezone. Spojnice služe da dve trake mreže spojite u jednu veću celinu bez šava koji propušta sunce. Za nosivu osnovu koriste se žica ili sajla zategnuta po vrhu i stubovi na uglovima. Ovaj pribor je jeftin, a presudno utiče na to koliko će mreža izdržati. Dovoljno tačaka pričvršćivanja i dobra osnova štite mrežu od njenog najvećeg neprijatelja — vetra.

Rezime: izbor mreže protiv sunca u tri koraka

Da sve stane na jedno mesto, evo kako da bez greške izaberete pravu mrežu:

Kada prođete kroz ova tri koraka, izbor je gotov. Pogledajte sve mreže protiv sunca 40% i 60% u širinama 2–8 m. Izaberite kombinaciju koja odgovara vašoj bašti, plasteniku ili terasi. A ako zastanete kod izbora, tu smo da pomognemo.

Orijentacija i visina postavljanja

Efekat mreže zavisi i od toga kako je postavljena u odnosu na sunce. Najviše toplote dolazi kada je sunce visoko, oko podneva, pa je važno da mreža natkriva površinu koju štitite baš u tim satima. Kod pergola i terasa okrenutih ka jugu i zapadu senčenje se najviše isplati, jer su te strane najduže na suncu. Ako je moguće, mrežu postavite malo iznad biljaka ili nad glavom, a ne da naleže direktno na lišće — tako ispod nje struji vazduh i hlađenje je bolje. Kod plastenika se mreža često stavlja spolja, preko folije, da bi zaustavila toplotu pre nego što uđe unutra.

Visina nije presudna kao gustina, ali mali razmak između mreže i onoga što štiti uvek pomaže. Taj sloj vazduha odnosi toplotu i sprečava da se ispod mreže stvori „džep“ vrelog vazduha. Za terase to znači prijatniji hlad, a za biljke ravnomerniju temperaturu u zoni lista.

Mreža protiv sunca u ponudi Unijaplasta

U Unijaplastu iz Novog Sada mreže protiv sunca držimo na zalihama u obe najtraženije gustine — 40% i 60% — i u četiri širine: 2 m, 4 m, 6 m i 8 m. Time pokrivamo praktično sve potrebe, od male leje i saksija na terasi do velikih plastenika, dvorišta i ispusta za životinje. Uz mreže tu su i kopče i spojnice, pa na jednom mestu sastavite kompletno rešenje za senčenje.

Ako niste sigurni koju gustinu i dimenziju da izaberete za svoju situaciju, pišite nam ili nas pozovite. Pomoći ćemo da iz prve odaberete pravu mrežu, bez pogađanja i bez bacanja para na pogrešnu gustinu. Sve mreže su na stanju, uz slanje AKS kurirskom službom širom Srbije ili lično preuzimanje u Novom Sadu.

Da li mreža protiv sunca smanjuje prinos?

Čest strah je da će senka „oduzeti“ biljci sunce i smanjiti rod. U praksi je najčešće obrnuto — uz pravu gustinu, prinos raste, a ne opada. Razlog je jednostavan: na previše jakom suncu i žegi biljka staje i troši energiju na preživljavanje, pa slabije veže plod. Mreža 40% skloni samo višak sunca, a ostavi dovoljno svetla za fotosintezu, pa biljka nastavlja da radi i rađa i onda kada bi na otvorenom „zaspala“. Gubitak prinosa dešava se samo ako se pogreši gustina — na primer, ako se nad povrće stavi mreža 60% koja oduzme previše svetla. Zato je ceo trik u tome da gustinu prilagodite biljci: za rast i plod 40%, za hlad 60%. Kada to ispoštujete, mreža protiv sunca za baštu čuva i biljku i rod, umesto da ih ugrozi.